Народна библиотека „Радоје Домановић”

   Градска читаоница основана 1869 прерасла је у велику Градску народну библиотеку 1935. године. Почетком 60-тих година 20. века она добија име по нашем најпознатијем сатиричару Радоју Домановићу који је у периоду од 1896 до 1898 био наш суграђанин. Паралелно са развојем града развијала се и она. Од 1960 године налази се у улици Булевар ослобођења 61. Одлуком Министарства културе поверена јој је функција матичне библиотеке за Јабланички округ. У отежаним условима и простиријама које нису адекватне библиотечким нормама, са 11 истурених одељења, она је у неким библиотечким делатностима достигла сам врх.

Библиотека након изврсене ревизије 2013. године има укупно 101400 монографских публикација, укупно 2774 годиста часописа и 63 годишта (626 свезака) новине.

Библиотека је одржала другу по реду „Културолошку радионицу на енглеском језику за децу” (Cultural Worksshop for Children), а у плану су још две радионице. Модератор радионице је дипл. библиотекар Сунчица Здравковић. У оквиру програма „Слике медју књигама” отворена је изложба слика Бојане Мицић и Милице Миловановић. Отворен је акредитован  семинар  за школске библиотекаре, наставнике и васпитаче 13.02.2013. год. ЗУОВ/а са темом „Кооперативност школског библиотекара и наставника у циљу постизања ефикасности и ефективности знања код ученика”. Такође се у библиотеци одржава традиционално књизевно вече са Предшколском  установом „Вукица Митровић” из Лесковца. Библиотека Радоје Домановић је  добитник је више признања због постигнутих резултата од којих су најзначајнија:

• Сурепова награда, највећа награда у библотекарству
• Октобарска награда града Лесковцa
  
  Веб презентацију Народне библиотеке погледајте овде.

Лесковачки културни центар

 Лесковачки културни центар започео је своје деловање 1981. године првобитно као Дом културе младих „Жика Илић Жути” , потом као Дом културе Лесковац, а од 2002. године  носи назив Лесковачки културни центар.

Зграда Лесковачког културног центра је јединствена грађевина заштићена законом. Налази се у строгом центру града. Састоји се од комплекса вишенаменских просторија, укупне површине 1180 м2: Велики хол у приземљу (погодан за концерте, изложбе, мини сајмове, креативне радионице, ревије...); Камерна сала(биоскопска и позоришна дворана капацитета 160 места); Галерија са око 300 м2 излагачког простора; Хол на спрату капацитета око 60 места (простор за књижевне промоције, трибине, комерцијалне промоције и сл.); сликарски атељеи и радионица школе сликања и школе стрипа у таванском простору; Салон књига у анексу зграде; подрумска просторија, површине 100м2, погодна за школу балета, плесне радионице, пробе и припреме хорова и ансамбла фолклора...

Лесковачки културни центар  реализује следеће програме  и то: Ликовни програм, Књижевно-трибински програм, Програм издавања часописа и књига, Филмски програм, Музички програм, Драмски програм, Програм за децу и младе и Програм за развој културног аматеризма. Поред бројних гостујућих уметничких  програма из свих области културе, Лесковачки културни центар је  реализатор неколико традиционалних манифестација и програма који својим значењем и дужином трајања превазилазе локалне оквире: издавање часописа “Нашестварање” (од 1953. год); ликовна колонија „Власина” (одржавана скоро 40 година, од пре 2 године трансформисана у Градску ликовну колонију); Мајски ликовни салон (од 1992. год представља пресек најквалитетнијих ликовних радова академских сликара Лесковца).

Лесковачки интернационални филмски фестивал – ЛИФФЕ

   Лесковачки интернационални филмски фестивал – ЛИФФЕ је основан 2008. године и одржава се сваке године у термину октобар-новембар, у организацији Лесковачког културног центра. Идејни творци и оснивачи су књижевник Саша Стојановић Чарли, уредник филмског програма Драган Јовић, и графички дизајнер Јурица Дикић, а од 2011.године уметнички директор је познати редитељ из Београда Дарко Бајић.

Фестивал 2012.године добија карактер смотре филмова редитеља са еx-yу простора.

На протеклих шест фестивала гости су били еминентни филмски ствараоци са простора бивше Југославије: Дарко Бајић, Горан Марковић, Љубиша Самарџић, Даница Максимовић, Радослав Владић, Миша Радивојевић, Миха Хочевар, Владимир Блажевски, Лаза Ристовски, Тања Бошковић, Слободан Шијан, Ана Софреновић, Сергеј Трифуновић, Лордан Зафрановић, Раде Шербеџија и многи други.

СТРИНГС

 

THINK TANK TOWN

   THINK TANK TOWN – фестивал књижевности основан је 2007. Године и одржава се прве недеље октобра месеца у организацији часописа за Балкан ТХИНК ТАНК. Идејни творац је књижевник Саша Стојановић а сарадници су јурица Дикић, Предраг Станковић, Марко Стојановић, Саша Николић и др.

На досадашњих седам фестивала гостовали су: Љубомир Живков, Теофил Панчић, Миљурко Вукадиновић, Милан Влајчић (Београд), Зоран Ћирић, Дејан Стојиљковић (Ниш), Владимир Копицл (Нови Сад), Игор Мандић (Загреб), Стеван Тонтић (Сарајево), Горан Карановић (Мостар), Нермин Сарајлић, Венита Поповић, Жељко Граховац (Зеница), Милош Петковић (Зајечар), Предраг Ж. Вајагић (Бачка Паланка), Маркета Хејкалова (Праг) и многи други.

Лесковачки културни центар реализује Научни скуп „Дијалекат и дијалекатска књижевност” (бијенална манифестација започета 2006. год. Од радова представљаних на скупу наредне године штампа се Зборник радова „Дијалекат и дијалекатска књижевност”); Драмски студио ( редовно учешће представа на  смотрама позоришних аматера у Србији и освојене бројне награде за глуму, режију и представу у целини). Као суорганизатор или техничка подршка Лесковачки културни центар годинама учествује у реализацији Балканске смотре младих стрип аутора, Дана Николаја Тимченка, Лесковачких дана музике – ЛЕДАМУС, Маскенбала и карневала у оквиру Лесковачког лета, Ноћи музеја и Дана града. Лесковачки културни центар сарађује са великим бројем  институција културе  у граду,  региону и шире.

Веб презентацију Лесковачког културног центра погледајте овде. 

Народно позориште 

   Основна делатност Народног позоришта у Лесковцу је уметничко књижевно стваралаштво и сценска уметност. Почеци позоришног живота у Лесковцу датирају из далеке 1896. године, када је Радоје Домановић, ондашњи професор Гимназије формирао дилетантску дружину назвавши је „Грађанско Позориште Југ Богдан”. Исте године изведен је комад „Бој косовски” aутора Матије Бана. Позоришна дружина је престала да ради 1898. године одласком Домановића из Лесковца.

Веб презентацију Народног позоришта погледајте овде.

Народни музеј

Народни музеј у Лесковцу основан је 2. маја 1948. године са циљем да прикупља, обрадјује, чува и излаже музејску грађу везану за прошлост лесковачког краја. Музеј је био смештен у адаптираној кући Боре Димитријевића Пиксле све до 10. маја 1974, када је отворена нова зграда, чијим су се пуштањем у рад стекли прави услови за даљи развој музејске делатности. Музеј је установа комплексног типа која у свом саставу има више одељења: за археологију, историју, историју уметности, етнологију, конзервацију. У склопу музејске зграде налазе се стална поставка, галерија, сала за научне скупове и стручна библиотека са преко 14.000 наслова.

Народни музеј је установа која се бави музеолошком делатношћу, односно прикупљањем, заштитом и презентацијом културно-историјских добара у циљу потпуног свестраног и научног изучавања културно-историјског наслеђа лесковачког краја.

У Народном музеју се повремено организују стручни и научни скупови, разна предавања и трибине. Од 1988. године у бијеналном континуитету се одржава научни скуп „Културно-историјска баштина југоисточне Србије”. У музеју се годишње одржи више изложби различитог карактера, као и промоција књига, књижевних вечери и концерата класичне музике. Стручна библиотека отворена је за све истраживаче прошлости лесковачког краја, а није занемарена ни образовна функција, која је изражена кроз сарадњу са школама у граду и околини.

У састав музеја улазе и издвојени објекти:

• Градска кућа
• Музеј текстилне индустрије у селу Стројковцу
• Спомен-кућа Косте Стаменковић
• Археолошки локалитет Царичин град
  
  Веб презентацију Народног музеја погледајте овде.